....Dnevnik jednog princa....

...Na ovom blogu se nalaze tajni postovi pisani srcem jednog princa....

18.10.2008.

.....Jesenji vetar nosi moje misli....

I ako volim jesen moram priznati da ovu tesko podnosim sto zbog ljubavnih jada, sto zbog skole....Skola me umara i svaki moj dan se svodi na isto(kuca-skola,skola-kuca).....Samo se pitam jos koliko, jos koliko cu morati trpiti ovo....Ne mogu da se sprijateljim sa drustvom iz razreda tj. druzenje sa par ljudi ide do nekle ali ne toliko da postanem siguran da im se smijem poveriti...Malo lepog u ovim danima pronadjem sedeci u svom kutku, slusajuci muziku i posmatrajuci kako vila svojom carolijom zavija moj grad u zlatno-zutu boju....Posmatram poslednji zlatni list kako opada sa suve grane i kako ga vetar nosi u ne poznato, bas kao i moje misli....

30.09.2008.

....Briga me sto si starija.....

Da, bas tako, briga me sto si starija jer moje srce ne zna za godine...Volim te....Pocinjem da shvatam koliko je zivot ne predvidiv i da nikad ne znas sta te moze sutra snaci....Kao sto je mene snasla ona....Preslatka devojka guste, duge narandzasto-crvene kose i prelepih, krupnih plavih ociju i preslatkih pegica po kozi.....Hehhehe bas kao iz moje maste....Jedna jako fina i zanimljiva devojka + duhovita i sto je najbitnije spontana....Hehe njen stil je "imaginarna devojcica" i gardaroba joj se svodi na kosuljice sa cveticima i malo tila, na farmerice i prugaste crne pantalone, na preslatke baletanke i cool trendy kozne jaknice i cizmice.....Ona je jednostavno "The Best"....Tako da stvarno njene godine su totalno zanemarljive i ja je VOLIM...

24.09.2008.

.....Oni su uvek tu.....

Da bas tako, ONI su tu u svako doba dana i noci, tu su kada mi zatrebaju, kada mi treba podrške i kada mi treba neko da me uteši, uvek su tu.....To su oni PRAVI PRIJATELJI....Na svu srecu ja ih imam...I ja sam za njih uvek tu i bicu u svako doba dana i noci....Za njih bi evo sad odmah dao litru krvi....Stvarno ih volim i mislim da i to sto ne idemo u isti razred pa ne idemo ni u istu skolu- ni to nas nije razdvojilo.....Volim VASSSSSSSSSSS......

20.09.2008.

........Kome to jos treba "ljubav"???............

Hahaha pa da upravo tako....Kome jos treba ta surova glupa rec ili bolje receno to glupo osecanje koje kad vas uhvati grize vas dok ne zaplacete od boli.....Taj dosadni i prokleti pojam koji vas strelja pravo u srce...Iskreno ja vise ni ne znam sta to znaci "ljubav"?!Ustvari znam ali ta rec u mom zivotu vise nema smisla...Ali nazalost svaki put posle ovakve recenice se ponovo zaljubim...Kako da to sprecim?Kako da zaustavim emocije?Na sva ta pitanja postoji samo jedan pravi odgovor "NIKAKO"......Nema te vakcine koja ce vas spasiti od tog izludjujuceg sna koji se na kraju naravno zavrsi nesretno i to tako da se osecate kao poslednja budala ili kao poslednja osoba na ovom jadnom svetu....Nikako ne mozete spreciti emocije, simpatisanje, zaljubljivanje, ljubav....Tome se morate prepustiti i uzivati sve do onog poslednjeg i najbolnijeg trenutka koji ce verujte kad tad doci....

17.09.2008.

......Zar mora biti toliko kretena na ovom svetu?........

Toliko ih je da ih više ne možete ni izbrojati.....Dosadni su i samo se foliraju i gledaju kako će koga zajebati....Ali nema veze što postoje nego zašto baš na nju da svi naiđu?!Zar nju ne može niti jedna glupost da zaobiđe?!Nju, moju prelepu devojku iz snova koja je napustila moje snove i pojavila se na časovima Njemačkog....Ali danas kada sam čuo i tu strašnu glupost koja je nije mogla zaobići stvarno sam ostao zatečen...Neću im to oprostiti, tim jadnicima i paćenicima....Ali sami će platiti za to....Ja je volim i pomoći ću joj da postane sigurnija u sebe i jača duhovno.....Njen parfem....ahhhh samo da osetite taj tajanstveni i nemoguće čaroban parfem....To je magija koja vas ostavlja bez daha.....

16.09.2008.

..........Stigla je..........

Sinoć sam imao neke čudne snove koje sam naravno zaboravio jel i tako budim se i lagano ustajem misleći o lepom i sunčanom prizoru koji ću videti kroz prozor od svoje sobe kad ono imam šta i da vidim....Nigde ni tračka od sunca, navuklo se tmurno nebo i sivi oblaci a kiša pljušti kao nikad pre....Ljudi lete sa kišobranima a ja ne mogu da verujem da me majka priroda ovako neugodno iznenadila....Pa zar je već poslala tu zlatno žutu, mokru i tajansvenu čaroliju u moj grad....Iskreno malo mi je i drago jer kao što sam i ranije govorio, ja strašno volim da šetam parkom dok me okružuju zlatno žute nijanse i da posmatram kako i posvednji list opada....Ali ne volim kišu jer kad pada kiša i ja sam nekako tužan.....Hmmm možda ipak ne treba da budem ljut na nju jer ko zna šta nosi ovo novo godišnje doba....

14.09.2008.

.....Da li se snovi ostvaruju?......

Jel to ona meni nešto rekla....Haha misli da je iznad, na nekom višem nivou...Pokušava da glumi ne dodirljivu, da izvodi pametnu i hladnokrvnu devojčicu....Haha dušo moja spusti se malo na zemlju jer nemaš pojma s kim imaš posla....Ceo moj život je jedna predstava ali je problem u tome što ja malo duže živim od tebe tako da sam i malo iskusniji.....Misliš da ne vidim tvoje poglede,tvoje uzdahe,osmjehe...? Varaš se i loše misliš a još manje znaš.....Moraš znati da na ovom polju ja pravila pravila....

13.09.2008.

.........Već je počelo........

Sedim tako sam u tami za svojim kompom i kroz prozor posmatram kišu koja polako kap po kap pada na staklo i ona se slijeva kao suza....Mislim samo o noćima koje sam joj posvetio, o suzama koje sam prolio msileći na nju. Zatim mi kroz glavu prolaze slike kaka je zovt nista, kako je to jedna velika rupa i što više propadam u toj rupi meni je sve gode i gore i boli me sve jače i jače....Posmatram zlatno žuto lišće koje vetar nosi u nepoznat pravac i mislim na svoje srce kojem sve ovo teško pada...Bojim se za njeg, koliko još može podneti? Posmatram i ono tmurno nebo i mislim o tome kako ja ipak neću moći bez nje ma koliko mi se činilo da mi je ona bila samo prolazna glupost...Kako da zaboravim nju........Da li se i jedna moja ljubavna priča može završiti sa "happy end" ili će me uvek boliti kao da sam primio strelu pravo u srce...... Da li da sečem vene i da okončam svoj život?

13.09.2008.

.....Otrovna i Mocna.......

Ono sto ona ima istina na ovom svetu nema niko. Niko nema tako snazan i prodoran pogled od kog vam se krv ledi, niko nema tu ekstremu optimisticnost, niko nema tu prelepu crvenu kosu bas kao ona i niko se ne ljubi kao ona.....Niko se ne ljubi tim vatrenim poljubcima sa okusima ruza kao sto se ona ljubi.......Ona je kombinacija ekstremne i zavodljive zene......I love you....

11.09.2008.

.......Prokleta bila.........

Grubo zar ne? Ali ipak kad bolje razmislim da sam ostao jos zaljubljen u nju ona bi moje srce lomila i lomila dok ne bi ostale samo čestice. Zašto je moralo biti tako? E pa moralo je. Jednostavno nismo bili sudjeni jedno drugome, što su mi svi i govorili ali ja ih nisam slušao već sam gurao po svome i mislio kako će mo biti sretno zaljubljeni......Pusta mašta. Život je surov a ljubav koliko god ljufi govorili da je to nešto najmoćnije, ona ipak ima neku drugu stranu, jednu jako jako bolnu stranu. Ljubav vas zna ugristi za srce tako da vam suze udare na oči od bola...Kako težak osećaj....A sad kada barem mislim da sam se odljubio od "Italijanke" kao da nosim neki crni veo oko srca...


Noviji postovi | Stariji postovi